„Поћи ћемо из нашега града Кроз нашије седамн’ест нахија, Исјећ’ ћемо све Српске кнезове, Све кнезове, Српске поглавице,; И кметове, што су за потребе, И попове Српске учитеље, Само луду ђецу оставити, Луду ђецу од седам година, Пак ће она права бити раја, И добро ће Турке послужити.“
На све стране Ђорђе књиге посла У свих градских седамн’ест нахија На кметове селске поглаваре: „Сваки свога убијте субашу;; „Жене, ђецу у збјегове кријте.“ Кад то чуле Српске поглавице, На мах они послушаше Ђорђа: Сви скочише на ноге лагане, Припасаше свијетло оружје,; Сваки свога убише субашу, Жене, ђецу у збјег одведоше
Турци мисле, да је раја шала, Ал’ је раја градовима глава; Уста раја к’о из земље трава. У градове саћераше Турке“